ENGAGEMENT MARKERS IN INTRODUCTORY TEXTBOOKS
Abstract
Ovaj rad je nastao kao plod interesovanja autora za neke aspekte akademskog metadiskursa. Teorijski okvir preuzet je od Hajlenda, jednog od najznačajnijih autora u ovoj oblasti. Klasifikujući metadiskursne markere, Hajlend ih deli najpre na interaktivne i interkacione. Iako su i jedni i drugi od suštinske važnosti za ostvarivanje komunikacije između autora i čitaoca, razlikuju se po svojoj eksplicitnosti. Naime, interaktivni markeri uglavnom implicitno ostvaruju komunikaciju autor-čitalac, dok interakcioni markeri eksplicitno učestvuju u ostvarivanju komunikacije. Iako su Hajlendova istraživanja pokazala da su interakcioni markeri znatno zastupljeniji u naučnim radovima nego u univerzitetskim udžbenicima, jedan tip ovih markera izdvaja se po svojoj učestalosti, a to su markeri prisustva čitaoca. Markeri prisustva čitaoca dele se na nekoliko tipova: zamenice, direktivi, pitanja, upućivanje na već poznato i lične napomene. Iako se navedeni tipovi nekada preklapaju ili kombinuju formirajući zajedničke eksponente, često su i specifični po svojoj pragmatičkoj ulozi, ali i formi. Istraživanje u ovom radu obavljeno je na korpusu jednog danas veoma zastupljenog, gotovo standardnog univerzitetskog udžbenika gramatike engleskog jezika, autora Hadlston i Pulam (2005). Udžbenik je odabran kao nekonvenconalan upravo po svojim metadiskursnim osobenostima. U korpusu su pronađeni primeri upotrebe svih tipova markera prisustva čitaoca, a najzastupljeniji su izvesno zamenički oblici, direktivi, i upućivanje na već poznato. Dok je zastupljenost zameničkih oblika i upućivanja na već poznato bila očekivana, iznenenadila nas je izuzetna učestalost direktiva, koji su bili gotovo nezaobilazni elementi izlaganja praćenog primerima u korpusu. Na osnovu rezultata rada, može se zaključiti da se univerzitetski udžbenici ne moraju odlikovati jedino autoritativnim metadiskursom. Naime, ukoliko autor proceni da je direktno uključivanje čitaoca jedna od mogućnosti ostvarivanja uspešne interakcije između autora i čitaoca, markeri prisustva predstavljaće nezaobilazan element u izgrađivanju metadiskursa. Sagledavajući pragmatičku ulogu markera prisustva čitaoca na korpusu univerzitetskog udžbenika, možemo zaključiti da se njihova zastupljenost odražava na sveukupnu ulogu akademskog metadiskursa, ne samo kao pratećeg propoziciji u tekstu, već kao komplemetarnog propoziciji u formiranju sveukupnog značenja diskursa.
