POJMOVNE METAFORE U DISKURSU O ŠTRAJKU PROSVETNIH RADNIKA
Sažetak
Oslanjajući se na teoriju pojmovnih metafora i metafora u diskursu, autorka se u radu bavi pojmovnim metaforama u diskursu o štrajku prosvetnih radnika u Republici Srbiji školske 2014/2015. sa ciljem da se poređenjem oba diskursa (prosvetnih radnika i Ministarstva) otkriju broj, odabir, upotreba i funkcija metafora koje one ispoljavaju u datom diskursu. Korpus je prikupljen sa interneta, a podaci su obrađeni preko procedure za prepoznavanje metafore koju je osmislila grupa Pragglejaz. Rezultati pokazuju da se predstavnici sindikata i prosvetni radnici služe metaforama petnaest puta više nego Ministarstvo i Vlada. Najveći broj metafora koji koriste nastavnici pripadaju izvornim domenima rata, putovanja i razaranja, dok veoma mali broj metafora koje upotrebljava Ministarstvo potiče iz izvornih domena sporta i zdravlja/bolesti. Nesrazmerna podela metafora govori o tome da sindikati i prosvetni radnici koji podnose mere štednje nastoje da približe vlastiti materijalni položaj, bolje i slikovitije objasne razloge za štrajk, izraze osećanja i mišljenja. Oni štrajk vide najpre kao rat, u kome se bore za ukinuti deo plate, zatim kao putovanje u negativnom svetlu, jer štrajk ne vodi do promene nabolje, čak pogoršava situaciju, i naposletku kao razaranje zato što Ministarstvo svojim delima ruši ugled nastavnika i obrazovni sistem. Prosvetni radnici smatraju da Ministarstvo vidi obrazovanje kao trošak, a ne kao ulaganje u budućnost. Međutim, Ministarstvo i Vlada kroz metafore olako doživljavaju štrajk kao sport i igru, pokušavaju da opravdaju mere štednje kao put u bolju budućnost za Srbiju i oporavak ekonomije. Metafore služe kako bi se opravdala vodeća politika ili ubedio sagovornik u ispravnost date politike.
