STILSKA SREDSTVA ZA PRENOŠENJE PIRANDELOVE POETIKE HUMORIZMA U PREVODIMA ROMANA POKOJNI MATIJA PASKAL

Apstrakt

Predmet analize u ovom radu biće stilska sredstva koja su autori različitih prevoda Pirandelovog romana Pokojni Matija Paskal koristili kako bi preneli piščevu poetiku humorizma kao prevodilačku determinantu dela ostvarenu u izvorniku specifičnim stilskim elementima. Primenujući postupak analize od „ciljnog ka izvornom tekstu„, usmerili smo se na to da pokažemo na koji način su prevodioci, na različitim mestima u delu kompenzovali neprevodivu višeslojnost izvornika kroz upotrebu odgovarajućih stilskih sredstava. U ovom radu analiziraćemo prevode sa stanovišta učestalosti korišćenja idioma (frazeologizma) kao karakterističnih izraza koji odlikuju određeni jezik ili određeni leksički segment a koja su kao stilska sredstva kompenzacije u pojedinim slučajevima bila neodvojiva od turcizama, odnosno  dijalektalizama/lokalizama. Osim funkcije transpozicije poetike humorizma, idiomi u prevodima ključni su za određivanje orijentisanosti prevoda prema izvornoj ili ciljnoj kulturi. Pitanje podomaćivanja odnosno postranjivanja prevoda vezuje se za kapacitet recepcije u ciljnoj kulturi, ali i za odabir odgovarajuće prevodilačke strategije u smislu odluke o izvorno ili ciljno orijentisanom prevodu. Analiza idioma u različitim prevodima pokazala je da su prevodi bliži vremenu nastanka izvornika bili bliži izvornoj a udaljeniji od ciljne kulture, što je opovrglo Bermanovu hipotezu o novim prevodima (Retranslation Hypothesis), po kojoj su prevodi vremenski bliži izvorniku okrenuti prema ciljnoj kulturi, a oni vremenski udaljeniji okrenuti prema izvornoj kulturi.