UVOD U INESTETIKU ALANA BADJUA
Apstrakt
U radu se posle kraćeg osvrta na ontologiju savremenog francuskog filozofa Alana Badjua analizira uvodni, programski tekst iz njegovog Priručnika za inestetiku i način na koji je sam Badju svoje teorijske postavke primenio u čitanju poezije, naročito Malarmeove i Remboove. Rad predstavlja i komentariše Badjuovo shvatanje umetnosti, njenog odnosa prema istini i naročito Badjuovo razumevanje umetnosti kao skupa istina, kao i shvatanje njenog edukativnog potencijala, meñusobnih uticaja i odnosa izmeñu filozofije i umetnosti. Badjuova kritika estetike kao neadekvatnog modusa filozofskog pristupa umetnosti, s jedne strane, i njegovo insistiranje na autonomiji i autoregulativnosti umetnosti i umetničkih formi, s druge strane, u kombinaciji sa njegovim osobenim pluralizmom, već su se pokazali kao podsticajni i provokativni. Pažljivo čitanje Badjuovih teorijskih tekstova o umetnosti i književnosti i konkretnih analiza pojedinih književnih ostvarenja treba da pokaže opravdanost i argumentovanost Badjuovih zahvata u problem razumevanja i vrednovanja umetnosti, kao i stvarnu primenljivost njegovih ideja. Uprkos primamljivosti Badjuovog „aksioma„ po kojem umetnost jeste skup istina, analiza pokazuje cirkularnost njegove argumentacije i nemogućnost da se jasno i konačno razluče konkretnie manifestacije konstitutivnih aspekata i/ili elemenata umetnosti kao istine (situacija-dogañajsubjekat-istina), zbog čega Badjuova teorija gubi na interpretativnoj upotrebljivosti.
