RODNA KOMUNIKACIJA KAO VARIJANTA UČTIVOSTI

  • Jasna Popović

Sažetak

Literatura o fenomenu učtivosti obiluje studijama o uticaju nejezičkih, društvenih faktora na formulaciju strategija učtivosti. Imajući u vidu brojna sociolingvistička istraživanja (Maltz, Borker, 1982; Tannen, 1990; Troemel-Plotz, 1991; Gray, 1992; Johnson, 2000, DeVito, 2002; Wood, 1997; Basow, Rubenfeld, 2003) koja tvrde da je jezik rodno polarizovan te da su žene u komunikaciji učtivije od muškaraca, cilj ovog rada jeste da se ispita da li rod značajno utiče na direktnost realizacije strategija učtivosti u istom situacionom kontekstu kod izvornih govornika i govornica srpskog i engleskog jezika, kao i da li dolazi do promene strategije kada se ispitanici i ispitanice u istom kontekstu umesto osobi muškog pola obraćaju osobi ženskog pola. U cilju realizacije ovog istraživanja konstruisan je sociolingvistički upitnik, koji pored sociodemografskih podataka, sadrži 18 hipotetičkih situacija u koje se ispitanici prinudno stavljaju, a u kojima se manipuliše odnosno menjaju i kombinuju dve nezavisne varijable: društvena moć i govorni činovi. U radu je primenjena kvantitativna i kvalitativna analiza prikupljenih odgovora. Rezultati sprovedene studije pokazuju da ne postoje rodne razlike u stepenu direktnosti strategija za vršenje govornih činova zahteva, traženja usluge i izvinjenja ni među srpskim ni među engleskim izvornim govornicima, kao ni da dati govornici ne menjaju strategiju u zavisnosti od toga da li se obraćaju osobi muškog ili ženskog pola.    

Objavljeno
10. 12. 2017.
Kako citirati
POPOVIĆ, Jasna. RODNA KOMUNIKACIJA KAO VARIJANTA UČTIVOSTI. Komunikacija i kultura <em>online</em>, [S.l.], v. 8, n. 8, p. 117-153, дец. 2017. ISSN 2217-4257. Dostupno na: <http://komunikacijaikultura.org/index.php/kk/article/view/295>. Datum pristupa: 19 окт. 2018 doi: https://doi.org/10.18485/kkonline.2017.8.8.7.
Broj časopisa
Sekcija
Studije i istraživanja